ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ У МОСКВУ

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ У МОСКВУ

СА ПОСЕТОМ ТРОЈИЦЕ-СЕРГИЈЕВОЈ ЛАВРИ

ГРУПЕ ВЕРНИКА ИЗ ЕСЕНА (НЕМАЧКА)

Москва са околином

8 дана, авионом и аутобусом

(09-16. мај 2020. год.)

духовник групе:

протојереј Душко Спасојевић

1. дан (Субота, 09. јун)

ДИЗЕЛДОРФ–МОСКВА

Полетање авиона на лету Дизелдорф – Москва (SU2537) авиокомпаније „Aeroflot“ у 10:45 по средњоевропском времену. Слетање на аеродром „Sheremetyevo“ у Москви у 14:55 по локалном времену.

По обављању пасошких формалности одлазак у хотел „Дельта“ 4* (Измайлово). Смештај у двокреветним „бизнис-премиум“ собама. Вечера, а затим обилазак најлепших метро-станица величанственог московског метроа, и краћа вечерња шетња Црвеним тргом. Повратак у хотел. Ноћење.

2. дан (Недеља, 10. мај)

МОСКВА

Доручак (за оне који планирају да се причесте биће организовани ланч-пакети). Одлазак на Литургију у Сретењски манастир, у велелепни храм Христовог Васкрсења и Новомученика и Исповедника Руских. Манастир је основан давне 1397. године. Назив је добио по томе што се сваке године 26. августа из Успенског собора Московског Кремља у манастир доносила најпоштованија московска светиња – чудотворна икона Пресвете Богородице Владимирске. Нажалост, од првобитног манастира се скоро ништа није сачувало. Храм Сретења Владимирске Богоматере је саграђен 1679. године. Већи део манастирских здања (укључујући и звоник) је било уништено тридесетих година XX века, због тзв. пројекта ширења градских улица. Манастир је враћен Руској Цркви 1991. године. У Сретењском храму се чува копија Торинског платна и честица моштију Преподобне Марије Египћанке. При Сретењском манастиру постоји и Сретењска духовна богословија. У храму Христовог Васкрсења се чувају мошти Свештеномученика Илариона Тројицког. Након богослужења, одлазак на Црвени трг. У непосредној близини Црвеног трга, налази се чувена улица Варварка. Ова улица је једна од најстаријих у Москви и значајна је по томе што се у њој налази више храмова: храм Рођења Светој Јована Крститеља (са олтаром Светог Климента Папе Римског), црква Светог Великомученика Георгија (на “Псковској гори”), Знаменски собор (Знаменски манастир), црква Светог Максима Исповедника (тзв. “Пизански торањ”), и храм Свете Великомученице Варваре, по коме је улица и добила своје име. Такође, у овој улици се налази и неколико историјских објеката: Гостињи двор, Стари енглески дворац и Стари дворац Романових. Дворац Романових представља место где су се родили и живели основатељи најзначајније руске владарске породице Романових (до ступања на царски престо). Данас је то музеј који крије аутентичне предмете из свакодневног живота кнежева московских. Са улице Варварка стиже се на “Васиљевски спуск”, на чијем узвишењу се налази најпознатији руски храм и заштитини знак града Москве Храм Василија Блаженог (Покровски собор). Храм је саградио руски цар Иван IV Грозни давне 1561. године, као успомену на освајање Казанског каната. Цар Фјодор Иванович је 1588. додао капелу на источној страни изнад гроба Василија Блаженог, чије се мошти и данас ту налазе. Храм се састоји од 10 мањих цркава (распоређених у два нивоа), које су украшене прелепим средњевековним орнаментима. Данас је то музеј, а богослужење се одвија само у делу посвећеном Светом Василију Блаженом, где почивају и његове свете мошти. Обилазак Црвеног трга, који је са једне стране оивичен зидинама Московског Кремља (куле: Константино-Јеленска, Спаска и Никољска), а са друге великим здањем Државног тржног центра (ГУМ). На Црвеном тргу налази се и “Лобное место” (где су се по једној верзији вршила јавна погубљења, а по другој читала царска акта), као и гробнице револуционара. Супротно од Храма Василија Блаженог, на Црвеном тргу се налази и Храм посвећен Казанској икони Пресвете Богородице (Казански собор), који је био уништен до темеља, као и Државни историјски музеј. Музејска поставка је посвећена историји и култури Русије, од раних времена па до данас. По попису из 1996. године, Музеј поседује 4.373.757 експоната, чиме се сврстава у један од најбогатијих музеја у Русији. Након посете Музеју, повратак у хотел. Вечера, ноћење.

3. дан (Понедељак, 11. мај)

МОСКВА

Доручак. Посета Александровском парку који се налази у непосредној близини Московског кремља. Међу многобројним споменицима у овом најстаријем московском парку, издваја се споменик његовом утемељивачу руском цару Александру I. Након шетње парком, посета Московском кремљу. Кроз Кутафјеву и Тројицку капију (кулу) и Тројицки мост, улази се на територију Московског кремља. У центру се налази Саборни трг који је сачувао свој средњевековни изглед. На њему се налази више историјских и духовних споменика. Успенски сабор, храм посвећен Успенију Пресвете Богородице, главни је храм Кремља, саграђен је 1479. године по указу великог московског кнеза Ивана III. У његовој унутрашњости је сахрањено 19 московских митрополита, међу којима и Свети Јона, Свети Филип II, Свети Гермоген и Свети Петар. Величанствени иконостас са 69 икона, као и фрескопис и иконе у храму, репрезентују духовно и културно богатство Русије. На празник Светог Петра митрополита Московског, као и на веће празнике, руски патријарх богослужи у овом храму. Архангелски собор, храм посвећен Светом Архистратигу Михаилу – небеском покровитељу кнежева у њиховим ратним подвизима, саграђен је 1508. године, и представља маузолејну цркву у којој су се сахрањивали московски кнежеви а затим и руски цареви. Међу укупно 54 гробних места, налази се и кивот са моштима Светог Царевића Димитрија Углићског- сина цара Ивана IV Грозног, заштитиника и покровитеља династије Романових, као и мошти Преподобне Ефросиније Московске, а међу фрескама на стубовима налазе се и светачки ликови српских светитеља, Светог Цара Лазара, Светог Саве и Светог Симеона Немање. Уз јужни зид храма налази се посебна просторија са вредним иконама и предметима који су припадали Вазнесењском женском манастиру, уништеном 1929. године, заједно са познатим Чудовим манастиром. На јужном делу Саборног трга, на обронцима Боровицког узвишења, смештен је Благовештењски сабор, саборни храм посвећен Благовестима Пресвете Богородице, који је подигао велики кнез Иван III 1489. године. Имао је функцију кућног храма кнежевске породице, а касније су настојатељи Благовештенског сабора били духовници руских царева. Велико место у централном делу храма заузима представа Апокалипсиса, иконорафског приказа цижеа последње новозаветне књиге, Откровења Светог Јована Богослова. На празник Благовести Руски патријарх служи у овом храму. У крипти храма, где се некада налазила великокнежевска ризница, оформљен је Музеј јувелирних радова, новца и средњевековног оружја. Црква Полагања ризе Пресвете Богородице је основана у XV веку. Неколико векова храм се налазио у склопу комплекса митрополитске резиденције и служио као кућни храм митрополита, а касније и патријараха. Иако је релативно малих димензија, храм ипак одише лепотом и величанственошћу иконостаса и фресака. На галерији храма налази се и посебна изложба дрвених предмета (резбарених и сликаних скулптура) из периода XV-XIX века. Одмах поред цркве Полагања ризе, налази се и Патријарашка палата. На основу летописа сазнајемо да је првобитна митрополитска резиденција била саграђена у првој половини XIV века, од стране митрополита Петра. Током векова, више пута је реконструисана и обнављана. Од 1918. године, попут осталих храмова Московског Кремља, и Патријарашка палата је постала Музеј. У њој се налази више засебних просторија: Крестоваја палата (са посебном пећи за справљање светог мира и витринама са црквеним утварима), Приказне палате (са предметима из свакодневног живота) и храм Дванаесторице апостола. Овај кућни храм патријарха Никона саграђен је 1655. године у склопу Патријарашке палате. У храму се данас налази и велика колекција Кремљовских икона из XVII века (тзв. “Строгановска школа”). Између Саборног и Ивановског трга Московског кремља налази знаменити Звоник Ивана Великог. Настао је у временском низу од преко три века (1505-1815). Састоји се од три целине: од звоника Ивана Великог, затим Успенског звоника, и Филаретовог дела. Звоник Ивана Великог је саграђен 1508. године на месту гдје се некада налазила црква Светог Јована Лествичника. Укупна висина звоника износи 81 метар. Унутар њега се налази неколико изложби историје архитектуре Кремља од XVII-XIX века. Успенски звоник, придодат са северне стране Звонику Ивана Великог, саграђен је 1815. године. У приземљу звоника се налази изложбени простор, док се остали спратови користе као научна оделења музеја. Филаретов део се наслања на Успенски звоник и саграђени су у исто време. Планирано је да се у њему смести највеће звоно. На сва три звоника данас се налази укупно 33 звона различитих величина из периода од XVI до XIX века. Међу њима једино није Цар-звоно. Направљено је давне 1735. године. Тежи нешто преко 200 тона. Требало да се подигне на звоник, али је ватра омела посао, тако да је приликом гашења пожара звоно пукло. На територији Кремља налази се неколико стотина топова из разних периода историје ратовања, међу којима је најпознатији „Цар-топ“ из 1586. године. Због тежине од 40 тона, то је највећи топ на свету. Оружана палата је музеолошки постављена ризница у комплексу Великог кремаљског дворца, у згради која је саграђена1851. године у сврху изложбе војних предмета. Изложба се састоји од драгоцених предмета који су се чували у царској и патријарашкој ризници, затим радова кремаљских мајстора, као и од 4.000 поклона иностраних амбасада, међу којима су скупоцене тканине, предмети од злата и сребра и парадно оружје. Након Кремља продужетак шетње Александровским парком и разгледање споменика Заштитницима Московског Кремља, Романовског обелиска и споменика Патријарху Гермогену. Присуствовање достојанственој смени страже испред споменика Непознатом војнику. Обилазак Мањежног трга и Тржног центра „Ахотни рјад“. Шетња до трга Револуције са спомеником Г.К.Жукову и Иверском капелом, а затим и Позоришним тргом, којим доминира у свету чувени Баљшој театар. Повратак у хотел. Вечера, ноћење.

4. дан (Уторак, 12. мај – Свети Василије Острошки)

МОСКВА

Доручак (за оне који планирају да се причесте биће организовани ланч-пакети). Одлазак на Литургију у храм Светих Апостола Петра и Павла – Подворје Српске православне цркве. Подворје се раније налазило у Благовештенском Киро-Јовановском храму (недалеко од овог места), када је 1918. године, попут већине храмова Руске православне цркве, било затворено. Подворје је обновљено 2002. године, и тада је смештено у Петропавловски храм. Оно што је нарочито важно када је у питању овај храм јесте да од тренутка револуције 1917. године никада није био затворен, због чега су под његове сводове биле пребачене многе светиње околних храмова и манастира, које су након њихове обнове биле враћене. Поред великог броја чудотворних икона (Пресвете Богородице „Московске-Богољубске“, Светог Николаја Чудотворца, Успенија Пресвете Богородице, Светог Јована Крститеља, Преподобног Симеона са делићем часне лозе и др.) у храму се налази и велики број честица моштију Божијих угодника. Након Литургије, послужење и пријем код настојатеља Подворја, Епископа Антонија (Пантелића). Одлазак у Покровски манастир на поклоњење моштима Блажене Матроне. Манастир је женска обитељ. Основао га је цар Алексеј Михаилович 1635. године, и то као дом за сиромашне. Прва црква је саграђена 1655. године и посвећена је Покрову Пресвете Богородице. У њој се налазе мошти Блажене Матроне Московске. Цар Фјодор Алексејевич је донео указ да се 1682. године сагради друга црква посвећена Свим Светима, кој је касније била освећена у част Васкрсења Христовог. Године 1799. је саграђен и троспратни звоник. За време Наполеонове опсаде Москве 1812. године манастир је разрушен, а обновљен је 1830. године. Манастир је затворен од стране бољшевика 1920. године, када су у манастирске зграде усељене разне институције. Обновљен је тек 1995. године. Најстарији московски манастир је Даниловски. Основао га је око 1282. године Свети кнез Данило Московски, син Светог Александра Невског. Манастир је у време цара Ивана IV Грозног био обновљен, када је постављен камен темељац прве камене цркве посвећене Оцима седам Васељенских сабора, у којој се чувају мошти Светог кнеза Данила. Французи су 1812. године опљачкали све драгоцености манастира међу којима и сребрни кивот Светог Данила. Саборна црква посвећена је Светој Тројици. Године 1930. манастир је запустео, а цркве су девастиране. Када је руска власт 1983. године почела да враћа Цркви некадашње поседе, међу првима је био Даниловски манастир. На хиљадугодишњицу крштења Русије, 1988. године, Даниловски манастир је обновљен као мушка обитељ. Постао је духовни центар целе Русије и званична резиденција Његове Светости патријарха московског и целе Русије. На територији манастира је смештено и Оделење спољних црквених послова Руске православне цркве. У манастиру се чувају мошти Преподобног Георгија Даниловског. Повратак у хотел. Вечера, ноћење.

5. дан (Среда, 13. мај)

МОСКВА–СЕРГИЈЕВ ПОСАД–МОСКВА

Доручак. Одлазак у Сергијев посад (око 80 км североисточно од Москве). У центру града се налази знаменита Тројице-Сергијева лавра. Манастир (мушки) је смештен на високом брежуљку и окружен је дубоким јарцима и опасан високим и јаким зидинама са 10 кула. Манастир је основао Преподобни Сергије Радоњешки тридесетих година XIV века. Од манастира, који се тада састојао само од цркве брвнаре и колибе, током векова је постао један од највећих и најзначајнијих манастира у целој Русији. Године 1408. до темеља су га спалили Татари. Обновљен је у 1422/23. године, када је саграђена црква посвећена Светој Тројици у којој се чувају мошти Преподобног Сергија. Цркву су првобитно осликали Андреј Рубљов и Данило Черни, али су фреске временом пропале, тако да су замењене новим. Иконе на иконостасу су дело истих уметника. Чувена икона Света Тројица је 1929. године пренета у Третјаковску галерију где се и данас чува. Црква Силаска Светог Духа саграђена је 1476/77. године. Црква је живописана 1655. године по наруџбини игумана Никона. Испод Тројицког сабора налази се келија Преподобног Сергија фрескописана са мотивима јављања Пресвете Богородице Преподобном Сергију у којој се чува више од 1.000 честица разних светих (постоји и честица моштију Преподобног Симеона Мироточивог), као и црква Преподобног Никона у којој почивају његове нетљене мошти. Саборна црква Успења Пресвете Богородице (Успенски сабор) налази се на централном тргу манастирског комплекса. Грађена је у периоду од 1559-1585. године. Живописао ју је 1684. године дворски сликар Симон Ушаков. У храму се чувају мошти Светог Инокентија Митрополита Московског и Светитеља Макарија Невског, а у крипти храма су гробнице патријараха московских. Испред храма се налази породична гробница династије Годунових. Величанствени звоник висине 88 метара је саграђен 1770. године (звоник је виши за 11 метара од Новодевичког и за 6 метара од звоника „Ивана Великог“ у Кремљу). Највеће звоно је царско и тешко је 64 тоне. Поред ових светиња, у манастиру се налази и Михејевска црква (у којој се чувају мошти Преподобног Михеја Радоњешког), Трапезна црква (главни олтар је посвећен Преподобном Сергију – у храму се чувају мошти Преподобног Антонија Радоњешког и Преподобног Максима Грка), црква Рођења Светог Јована Крститеља над главним улазом у манастир, Смољенска црква, црква Преподобних Зосиме и Саватија, и Успенска капела са извором свете воде која је потекла по молитвама Преподобног Сергија. У склопу Тројице-Сергијеве лавре налази се и Московска духовна академија и богословија са интернатом, школским храмом Покрова Пресвете Богородице, Музејем, библиотеком, болницом, и другим институцијама важним за образовање будућих свештеника, појаца, иконописаца, конзерватора и др. Након обиласка Тројице-Сергијеве лавре, одлазак у Покровски Хатков манастир (женски) који се налази недалеко од Сергијевог посада у месту Хатково. Ово је једна од најстаријих монашких обитељи и веже се за родитеље Преподобног Сергија: Преподобне Кирила и Марију, чије се мошти чувају у овом манастиру. У летописима се први пут помиње 1308. године. У храму се налазе два храма – Покровски и Светог Николаја Чудотворца. Такође, поред редовних послушања, сестре се брину о дечијем сиротишту за девојчице. Оне ту стичу пуно средње образовање. У манастиру се чува и копија чудотворне иконе Млекопитатељнице коју је на дар поклонио блаженопочивши Патријарх Павле блажене успомене Патријарху Алексеју II. Након обиласка манастира, повратак у Москву. Одлазак у хотел. Вечера, ноћење.

6. дан (Четвртак, 14. мај)

МОСКВА

Доручак. Одлазак у Саборни храм Христа Спаситеља. Првобитни храм је саграђен 1883. године, као спомен-храм на руске војнике, пале у рату са Наполеоном. Порушен је 1931. године и на његовом месту је требао бити изграђен тзв. “Дом совјета” од чијег пројекта се одустало због избијања Другог светског рата. Делови камене пластике са разрушеног првобитног храма се налазе у комплексу Донског манастира у Москви. Данашњи храм је саграђен 2000. године по првобитном пројекту. Обилазак горњег Храма Христа Спаситеља, крипте (Спасо-Преображенски храм), Музеја (посвећеног историји храма) и велике сале за одржавање Светих Архијерејских Сабора. Највеће светиње у храму су мошти Светог Филарета Митрополита Москвоског и глава Светог Јована Златоустог. Оно по чему је Храм Христа Спаситеља јединствен јесте и вањски подкуполни простор, са ког се пружа величанствен поглед на град Москву. Након обиласка храма, одлазак у Марто-Маринску обитељ сестара милосрђа, Ставропигијални женски манастир са посебним начином живота, који се везује за име њеног оснивача – велику кнегињу и преподобномученицу Елизавету Фјодоровну. Обитељ је основана 1909. године када је, након трагичне смрти свога мужа – великог кнеза Сергеја Александровича, велика кнегиња Елизавета распродала све своје драгоцености и за добијени новац купила земљиште са неколико зграда. Данас у манастиру постоји виже служби: дом за девојчице без родитеља, јавна кухиња, служба за правну помоћ, медицински центар „Милосрђе“ (за рехабилитацију деце са церебралном парализом), служба за обучавање родитеља чија деца имају неизлечиве болести, летњи камп за децу са инвалидитетом, као и преко двадесет оделења у разним крајевима Русије и околних земаља. У непосредној близини манастира налази се знаменита Третјаковска галерија, у којој се чува најзначајнија збирка ликовне уметности у Москви. Овде је кроз најуспешнија дела руских уметника, илустрована целокупна историја Русије. Оснивач галерије је Павел Третјаков који је давне 1856. године почео да сакупља најбоља дела руских сликара. Тада је у збирци било око 1.200 дела. Фонд галерије се стално повећавао и данас има око 50.000 слика, графика и скулптура. Нарочито су бројне збирке икона (XI-XVII век). У галерији се налази и икона Света Тројица коју је сликао Андреј Рубљов. Чудотворна икона Пресвете Богородице Владимирска смештена је у храму Светог Николаја Чудотворца у склопу Галерије. Наког обиласка галерије, шетња до храма посвећеног икони Божије Мајке „Всјех Скорбјашчих Радост“ (настојатељ храма је Митрополит Волоколамски Иларион (Алфејев), председник Оделења спољних црквених послова Руске православне цркве) у којој се чува истоимена чудотворна икона. Након обиласка храма, повратак у хотел. Вечера, ноћење.

7. дан (Петак, 15. мај)

МОСКВА

Доручак. Одлазак у Музеј руске иконе. Музеј је основан 2011. године на личну иницијативу и заузимање Михаила Абрамова. Колекција се садржи од 4.500 експоната и 900 икона. Подељена је на антички и позни римски период, византијску уметност VI-XIV века, руски иконопис XIV-XX века, грчка и поствизантијска уметност XV-XVIII века, практична руска уметност XII-XIX века и етиопска хришћанска уметност. Након обиласка Музеја руске иконе, одлазак у Новоспаски манастир. Манастир је основао велики кнез Иван III 1490. године, када је у његове зидине преселио братство кремаљског манастира „Спас на Бору“. Први камени храм је саграђен 1494. године и био је посвећен Преображењу Господњем. Доласком на власт династије Романових, чије су се гробнице налазиле на манастирској територији, манастир је уживао велики углед. Касније су саграђене Покровска и Знаменска црква, као и звоник висине 78 метара. Манастир је затворен 1918. године, да би током Другог светског рата у њему био концентрациони логор. Гробница Романових, али и већи дио манастирског гробља су разорени. Монашки живот је обновљен 1991. године. У манастиру се чува и чудотворна икона Пресвете Богородице Всецарица. Вожња бродом реком Москвом. Брод иде на релацији од Новоспаског моста до Варабјових гора. Са брода се пружа предиван поглед на Новоспаски манастир, храм Василија Блаженог, Московски Кремљ, храм Христа Спситеља, споменик Петру Великом, парк Горког, Министарство одбране и др. Након вожње бродом, повратак у хотел. Вечера, ноћење.

8. дан (Субота, 16. мај)

МОСКВА–ДИЗЕЛДОРФ

Касни доручак (због куповине сувенира на оближњој пијаци сувнира, чувеном Измаиловском кремљу – „Вернисаж“). Одлазак у Донски манастир (мушки). Његов оснивач је Борис Годунов. Он је 1591. године, на месту где је победио кримске Татаре уз помоћ чудотворне иконе Мајке Божије Донске, подигао овај велелепни манастир. Мала црква посвећена икони Мајке Божије Донске саграђена је 1593. године. Цркву је 1785. године осликао мајстор Клауди. Изградњу веће-саборне цркве, такође посвећене икони Мајке Божије Донске, помогла је принцеза Екатерина Александровна (1686-1698. године). На иконостасу „Великог сабора“ налази се копија чудотворне иконе Мајке Божије Донске, док се испред иконостаса чувају мошти Светог свештеномученика Тихона Патријарха Московског. Донско гробље је установљено у касном XVII веку и представља историју руске државе у малом јер су на њему сахрањени многи знаменити књижевници, историчари, политичари, чланови кнежевских породица и др. На овом гробљу је сахрањен и познати руски писац Солжењицин. Након обиласка манастира, посета Музеј-панорами „Бородинска битка“. Музеј је отворен 1962. године и посвећен је чувеној бици са Наполеоном на Бородину 1812. године. Централно место у Музеју заузима величанствена слика-панорама Бородинске битке. Њен аутор је Франц Алексејевич Рубов. Слика је напокон завршена 1912. године, на 100-годишњицу од битке. Димензије слике износе 115х15 метара и највећа је слика-панорама на свету. Након обиласка Музеја, шетња до Тријумфалне капије на тргу Победе и обилазак комплекса парка Победе.

Након обиласка парка Победе, трансфер до аеродрома. Полетање авиона на лету Москва – Дизелдорф (SU 2436) авиокомпаније „Aeroflot“ у 19:30 по локалном времену. Очекивано време слетања на аеродром у Дизелдорфу је у 22:00 по средњоевропском времену.

ЦЕНА: 1.075 €

(аранжман: 800 € + авионски превоз: 275 €)

Аранжман поклоничког путовања је прављен на бази 30-40 путника.

Званична валута у Русији је руска рубља, и сва плаћања се врше искључиво у рубљима, тако да је по доласку у Москву неопходно извршити промену новца. Информације о званичном курсу код водича групе. У продавницама и ресторанима је углавном могуће плаћање банковским картицама.

АРАНЖМАН ОБУХВАТА

Авионски превоз (повратна карта на релацији: Дизелдорф – Москва – Дизелдорф), превоз аутобусом високе туристичке класе (клима, аудио и видео опрема) на назначеној релацији, смештај у хотелу „Дельта“ 4* (Измайлово) на бази полупансиона (доручак и вечера – шведски сто) у двокреветним „бизнис-премиум“ собама са купатилом (величина соба 21m²), комплетне обиласке са улазницама по програму (Московски Кремљ: територија, храмови и Музеј Оружана палата; Храм Христа Спаситеља: Музеј и панорама са куполе храма; Историјски музеј на Црвеном тргу; Третјаковска галерија; Вожња бродом Москва реком; Музеј-панорама Бородинске битке), трошкове позивног писма за издавање визе (уколико је потребна), услуге стручног водича и трошкове организације путовања.

АРАНЖМАН НЕ ОБУХВАТА

Здравствено путничко осигурање (сви који живе и раде у Немачкој имају осигурање које им покрива путовања, тако да нема потребе додатно узимати путничко осигурање) и трошкове издавања визе (виза је потребна за грађане земаља ЕУ и кошта око 35 €). Носиоци пасоша Србије и БиХ могу путовати у Русију без визе на период до 30 дана.

Kommentar hinterlassen

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.